О књизи: 2012 / "Глупо је како су се упознали. У кафићу сам срео пријатеља фотографа за којег сам некада радио хонорарно. „Уђимо“, каже, „хајде да попијемо кафу. Целу ноћ тамо-амо, ни минута нисам спавао, а сад се вучем у часопис... „Итон је живео весело целе ноћи, дружио се. Вау, име је Итон, а? Тако је себе назвао са шеснаест година, у свом босоногом сеоском детињству. Чуо сам негде и свидело ми се. Не као Игор, како је моја мајка смислила. Итон – и сви полуде...“ Приче Галине Артемјеве су мудре, суптилне и искрене. Све су оне о нама, обичним људима који живе својим уобичајеним животима. То су приче о радости и тузи, о искушењима и оним свакодневним чудима која нас понекад спасу у најтежим тренуцима, о равнодушности и безграничној љубави..